Nešto mi se Fata, sabahile, pri kahvi zamislila, sve bi k’o nešto rekla, a ne govori. Samo srkne iz findžana, uzdahne i uzvrti se na minderu k’o da je nešto žulja. Vidim joj na čehri i znam šta joj je. Znadem joj, k’o i ona meni svaki damar. ‘Vako vazdan, kad bi čuj da joj je evlad neđi otiš’o, nejma ti njojzi ni sna ni spokoja dok ne dojdu đi su krenuli ili se vrate otale. Ha se jeno vratilo ona ti pojde brinut o drugom. Djeca joj više i ne govore kad đi krenu. Znaju kakva je i njezina … Nastavi čitati Nešto mi se Fata, sabahile, pri kahvi zamislila, sve bi k’o nešto rekla, a ne govori