(VIDEO) Mali Schengen – Ekonomska saradnja, alternativa EU, nova Jugoslavija ili ipak samo izborna kampanja

Profesor ekonomije u penziji iz Beograda Ljubomir Madžar analizira projekat carinske unije iliti malog Schengena ocenjujući na početku razgovora za Oslobođenje “da velike štete neće biti”. Sledstveno, ni velike koristi, poentiraće profesor objašnjavajući da je u pitanju nešto što na Balkanu već postoji i to mnogo obuhvatnije, odnosno ugovor CEFTA.

Istorijske pogreške

“Ne treba očekivati nikakve značajne ekonomske rezultate jer nismo napravili ništa novo. CEFTA odavno postoji sa istim ciljem olakšanja prometa robe, ljudi i kapitala i obuhvata čitav region. Problem sa ovakvim aranžmanima nije u pravilima koja se uspostave, već u njihovoj primeni i mi na godišnjem nivou svedočimo kršenjima CEFTA po nekoliko puta. Nemamo razloga da verujemo da će ovaj tripartitni aranžman biti poštovan više nego CEFTA, al’ da ne bude zabune, ne može se reći da je u pitanju nešto loše, ni za ekonomiju ni za politiku zemalja koje su uzele učešće u projektu”, naglasiće profesor koga pitamo da li je ovde posredi upravo politika, a ne ekonomija, naročito kada je Srbija u pitanju?

Preciznije, Srbija ima ozbiljan problem sa Kosovom koje opet teži da relativizuje granicu sa Albanijom. Približavanje Beograda Tirani moglo bi smanjiti distancu ka Prištini, moglo bi se zaključiti?

“Tačno. U tom smislu, Beograd može imati dodatne koristi od ove unije, s tim što najveći politički benefit i ovoga puta pripada predsedniku Srbije koga će većina građana i sada prepoznati kao nekoga ko se u njihovo ime trudi da popravi odnose s komšijama. Vrlo je bitno što su u pitanju tradicionalno loši odnosi, pre svega sa Albancima, pa Vučić još jednom dobija priliku da se predstavi kao velikomučenik koji ispravlja istorijske pogreške. Ne zaboravite da idu izbori”, podsetiće profesor.

Muhamed Pilav, ​direktor kompanije MS&WOOD iz Bosne i Hercegovine, kaže nam da on kao privrednik ne zna da li će nešto biti od malog Schengena.

– Mislim da bi to bilo dobro za BiH i za cijelu regiju. Bitno je da se ukidaju barijere i da roba, kapital i ljudi mogu da budu aktivni i da se kreću u cijeloj regiji, ističe Pilav, konstatirajući da saradnju u regiji komplikuje nekoliko stvari.

– Nisu to samo carine. Neke zemlje imaju subvencije u nekim sektorima, neke imaju vancarinske barijere, složena je to problematika. Trebalo bi se o tome pričati i da se donesu ozbiljna rješenja. Ali, bojim se da je ovo sada samo neki politički trik i da je nečija predizborna kampanja na djelu, naglašava on.

Međugranični sporovi

Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Aziz Šunje kaže kako je protivnik granica i zagovornik slobodnog protoka robe i ljudi.

– Vrlo je bitno to na odgovarajući način ispregovarati i definirati, te ne dozvoliti da bilo koji učesnik ima neku vrstu hegemonije. Ako ne bude skrivenih namjera, treba svakako sagledati kako je taj sporazum koncipiran. Pretpostavljam da bi to moralo ići uz neku superviziju međunarodne zajednice i moramo sagledati kakve efekte to ima na našu privredu i ono što je gospodin Zvizdić naznačio, da bi vjerovatna pretpostavka morala biti definiranje tih međugraničnih sporova, odnosno definiranje graničnih odnosa posebno između BiH i Srbije, riječi su Šunje.

O detaljima, ali i mogućim efektima eventualne saradnje u regiji sa Harisom Plakalom, generalnim sekretarom EU pokreta u BiH, razgovarao je novinar i urednik TV1 Andi Mioč:

TV1

Nema poruka za prikaz