Bursać: Velikosrpska guja davi Crnogorski jezik

Piše: Dragan Bursać za CdM

“I kao što je onomad ratni zločinac Momčilo Krajišnik dekretom zabranio Banjalučanima da u javnoj sferi pričaju i pišu svojom rodnim ijekavicom, eto tako se danas na RTCG brani građanima Crne Gore da pišu jotovanu verziju maternjeg crnogorskog jezika i pisma. Ako to nije okupacija, ne znam šta je?!“

Pročitali ste to sigurno, menadžment RTCG-a je zabranio korištenje jotovane verzije crnogorskog jezika. Konkretnije, a po saznanjima portala Antena M, novinaru je urednik Milutin Tomašević saopštio da je menadžment RTCG-a odlučio da mu zabrani rad u informativnoj redakciji zbog toga što koristi jotovanu varijantu crnogorskog jezika u programu.

Ubijanje jezika, kao modus operandi srpskih zločinaca

Eto tako se osvaja zemlja-jezikom, odnosno ukidanjem jezika. Šišanjem, škopljenjem, zabranama, naizgled banalnim stvarima, cenzurom i autocenzurom, krovna medijska kuća Crne Gore radi predano na ukidanju Crnogorskog jezika. I ako je išta dobro, u ovom otrovnom zagrljaju guje, onda je to činjenica da su i politički idioti progledali i da vide o čemu se ovdje radi-velikosrpska hegemonija na djelu.

Jer, čiji jezik, toga i narod i država tog naroda.

Ali, krenimo redom. Negdje u prvoj polovini devedesetih u entitetu Republika Srpska, ratno, zločinačko rukovodstvo, nakon masovnih etničkih čišćenja utkalo je u Ustav zakon po kome su ekavica i ijekavica ravnopravne, ali je ekavica “ravnopravnija“, te su radnici u tadašnjoj Srpskoj televiziji bili dužni govoriti i pisati ekavicom. Preko noći je “dijete“ postalo “dete“, a “srijeda“ “sreda“. Dekretom i naredbom!

Inače iza ovog projekta tiranizacije jezika i naroda stoji ratni zločinac Momčilo Krajišnik, koji je sa kolegama zločincima Radovanom Karadžićem i Nikolom Koljevićem pokrenuo ovo jezičko zlostavljanje.

O svemu zločinac Krajišnik u svojim pismima iz Haga pobliže piše:

“U Ustav Republike Srpske ugradili smo amandman o ravnopravnosti oba narečja (ekavskog i ijekavskog). S tim da smo posebnim zakonom ekavicu promovisali u službeni jezik Republike Srpske. Moram priznati, ja nisam bio za ovakvo rešenje. Zalagao sam se za sveobuhvatniju primenu ekavice...“

Momčilo Krajišnik

Penitentiar complex UN detention unit

Pompstationsweg 32 2597 JW Den

Haag Nederlands

Sreda 14. 04. 2009. 21:46:58

E sad što vam sve ovo pišem? Sačekajte još koji trenutak.

U međuvremenu, hoću da vam objasnim, kako se u tada i sada ijekavskoj Banjaluci odjednom pojavilo brdo “nasilu ekavaca“, po direktivi ratnih zločinaca sa Pala i nalogu sijedih nacističkih glava iz Beograda. Novinari su “nazor“ pričali i pisali ekavicu. Jer je, pogađate, ovim ukazom ijekavica bila ZABRANJENA na javnom servisu.

Čitajući ukaz ratnog zločinca Krajišnika, ne mogu se oteti utisku da se identična stvar dešava danas u Crnoj Gori u kojoj se na državnom servisu, pazite sad, Crnogorcima brani da pišu jotovanom verzijom crnogorskog pisma. Dakle, da budem još jednostavniji, ljudi koji koriste svoje pismo, ne mogu ga zvanično i javno koristiti u krovnoj medijskoj kući svoje zemlje?!

RTCG je servis srpskog sveta, a ne građana Crne Gore

Ali RTCG odavno nije crnogorski servis, niti je servis građana Crne Gore. To je istureni telal južnog dijela srpskog sveta, i još gore to je javno glasilo onih snaga koje su pobijedile u četničko- litijaškoj kontrarevoluciji 2020. A te snage se ponašaju kao i svake druge okupacione snage. Jednako kao što je ratni zločinac Momčilo Krajišnik dekretom zabranio Banjalučanima u javnoj sferi da pričaju i pišu svojim rodnim ijekavskim, eto tako se danas na RTCG brani Crnogorcima da pišu jotovanu verziju crnogorskog jezika i pisma.

I zato zvuči poprilično idealizirana konstatacija Crnogorskog društva nezavisnih književnika, koji kažu: “Crnogorski jezik je prema još uvijek važećem – ali sve češće gaženom – Ustavu Crne Gore određen kao službeni jezik, a prema tom istom Ustavu strogo je zabranjen svaki oblik diskriminacije.“

Jer vidite, ovo bi funkcionisalo da je Crna Gora odistinski slobodna i nezavisna zemlja, a ne okupirani dio u sastavu srpskog sveta.

I škopljenje jezika je, ponavljam, dio okupacione strategije, a oni koji to ne shvataju ili su glupi ili su, a to je vjerovatnije opasne guje u službi velikosrpskog projekta.

Tri godine se čekalo da Crna Gora uđe u srpski svet

A sad iz 2009. idemo u nešto bližu 2017. godinu, tačnije na njen kraj, kad je velikosrpska osovina Vučić-Dodik najavila famoznu “Zaštitu srpskog jezika i pisma“, u okviru još famoznije Deklaracije o opstanku srpskoga naroda.

Usvajanjem ove deklaracije, Srbija je trebala legalizirati i legitimizirati direktno uplitanje u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine i to preko “prava na srpski jezik“.

I onda ništa. Tajac. Vučić je jedinio kratko 2018, kazao kako je “on odgovoran što Deklaracija još nije usvojena“.

Nego, dopustićete mi da objasnim zašto Deklaracija nije usvojena te 2017. Pa zato što je bila na čekanju sve do 2020. kad je potvrđeno da će u jezičku sferu srpskog sveta osim BiH ući u Crna Gora. Najjednostavnije rečeno, bila je na čekanju dok ne padne građanska i nezavisna Crna Gora. I pala je, a Temeljnim ugovorom, Abazović ju je izručio Srbiji.

I ovo sad što gledamo, dakle otvorenu i javnu diskriminaciju pojedinaca koji govore i što je važnije PIŠU maternjim jezikom i pismom, predstavlja zapravo terensku realizaciju velikosrpske Deklaracije u svoj svojoj punini. I samo je pitanje ko će je iz Podgorice uz Dodika i Vučića potpisati. Rekao bih da se danas u ovakvoj Crnoj Gori otimaju za tu “čast“. A Crna Gora pada šapatom. Osim par pojedianca i udruženja, niko se nije ni počešao glede škopljenja maternjeg jezika.

Jedan od onih koji diže svoj glas je profesor na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost Adnan Čirgić koji između ostalog u svom autorskom tekstu za Antenu M kaže:

“Crna Gora, projektovana kao pokrajina Velike Srbije, Srpskoga sveta ili kakve druge velikosrpske kleronacionalističke državne tvorevine, nema dakle pravo u službenoj komunikaciji koristiti ni one oblike koji su bez alternative u neformalnoj komunikaciji u njoj.“

I nije daleko od istine. Ova današnja Crna Gora, koja je dopustila de je okupiraju četnici i litijaške horde Crkve Srbije, koja je dopustila joj isti ti otimaju opštinu po opštinu, grad po grad, nahiju po nahiju, danas potpuno mirno gleda kako joj krovna medijska kuća brani da piše svojim pismom.

Šta dalje?

Pa bojim se da je dalje posao završen ili što bi rekao ratni zločinac sa početka teksta, Momčilo Krajišnik, “taj Zakon treba u sebi da sadrži elemente „pozitivne diskriminacije“.

Pa ćete tako, dragi Crnogorci i građani Crne Gore (ako vas ima), sve pozitivno diskriminisani u svojoj zemlji postati miks Šošona, Apača i Sijuksa sveden na par fizičko-filoloških rezervata, u kojima će upravnici srpskog sveta mirno čekati da skončate. Fizički i filološki, dabome!