Neki bi i zemljotres pretvorili u zadrugu radi klikova.

Zemljotresi kakvi se ne pamte pogodili su Tursku i dio Sirije. Zaista su potresne te slike i čovjek kad ih gleda shvati koliko je sitan, beznačajan i prolazan, ali neki mediji i naslovi vijesti u njima izazivaju mučninu i bijes.
“Slavni u Turskoj o zemljotresu”, ” U ruševinama zatrpan fudbaler”, “Odbojkašice stradale u potresu”…Zar je stvarno taj fudbaler važniji od bilo koje druge žrtve i zar je sad najvažnije šta o tome kaže nakav “Bali-Beg” iz neke od milion njihovih serija? U šta smo se pretvorili, pa nas ni tako strašni događaji ne prizemlje Bože dragi. Neki bi za klik najradije uhvatili trenutak kad neko ispušta dušu pritisnut teretom.
Zar nije dovoljno strašno napisati da ima na hiljade žrtava?

Meni uz ova razmišljanja samo ovi ajeti se vrte u glavi, koji se doduše odnose na sudnji dan, a ovo što danas gledamo je ništa u poređenju s tim.
” Kad se Zemlja najžešćim potresom svojim zatrese, i kada Zemlja izbaci terete svoje i čovjek uzvikne: “Šta joj je?”, taj dan ona će vijesti svoje kazivati jer će joj Gospodar tvoj dopustiti. Taj dan ljudi će se razdvojeni pojaviti da im se pokažu djela njihova: Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga, a onaj ko bude uradio i koliko trun zla – vidjet će ga. “(Ez – Zelzele – Zemljotres)
Neka nam ovi ajeti posluže za pouku, da konkretno pomognemo nekoga od unesrećenih, a ne da pravimo senzacije od ovolike nesreće!

Muhamed Mahmutović, pisac