Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. učestvovao je i egipatski džudista Muhamed Alij Rešvan. Uspio je da prođe pretkolo i svi su bili iznenađeni što je učestvovao dogurao do finala. To je takođe bio prvi put da je Egipat osvojio medalju na Olimpijadi; zlato ili srebro. Štampa, radio i televizija, zapravo svi, kliknuli su na ime junaka i meč je direktno prenošen. Njegov protivnik u finalu bio je japanski svjetski šampion Jasuhiro Jamašita.
Ali odmah na početku borbe primjećeno je nešto veoma čudno. Odlučan u toj grčevitoj borbi sa protivnikom, nikada ga nije udario po lijevoj nozi, što je bilo neobično u džudou. Rešvan je izgubio sa nekoliko poena razlike. A tokom borbe cijeli svijet je mogao da čuje vrisak Rešvanovog trenera koji mu govori: „Udari ga u lijevu nogu“.
Ali Rešvan je to odbio, nije ni pokušao da na taj način uzme bar bod. Tako su Japanci osvojili zlato. Navijači su bili tužni zbog gubitka zlatne medalje i nisu razumjeli zašto se Rešvan nije borio agresivnije, bio je sav mek i nije slijedio uputstva trenera.
Ali ubrzo nakon toga biće organizovana konferencija za novinare na kojoj će novinar pitati Muhameda Rešvana: “Zašto niste poslušali uputstva svog trenera?”
Rešvan će odgovoriti: „Dobio sam potvrđenu informaciju da je japanski šampion povrijeđen, da ima posjekotinu unutrašnjeg ligamenta lijevog koljena i da bi svaki jači udarac mogao da ga potpuno uništi. Ali je sakrio vijest i odlučio da se bori, da se žrtvuje jer predstavlja svoju zemlju!
Novinar je nastavio pitanjima: “Ali to je bila velika šansa za vas, bilo vam je bolje da pobjedite… zašto niste iskoristili ovu priliku i donijeli zlato svojoj zemlji?”
Tada je Muhamed Rešvan rekao: “Moja vjera me sprečava da udarim ranjenog čoveka i uništim njegovu budućnost zarad medalje.”
U tom trenutku svi su počeli aplauzom egipatskom junaku, uz veoma dug aplauz.
I Unesko ga je počastio zbog ovog visokog morala i izabran je za nosioca najbolje sportske etike na svetu. Organizacioni odbor dodijelio mu je počasno zlato jer ga je zaista zaslužio. I njegov ugled se proširio po cijelom svijetu, a Japanci su mu ukazali posebnu čast i primili ga kao krunisanog kralja.
Možda da je Rešvan osvojio zlato ne bi dobio ni polovinu časti, zahvalnosti i ljubavi koju je tim pokretom dobio u srcima ljudi.
Kako je jedan Egićanin izgubio zlatnu medalju, ali osvojio srca ljudi
Subscribe
0 Komentari
Oldest