Mene je uvek nerviralo kad ljudi izmisle jedan dan u godini, pa kažu: Ovo je Nova godina! I onda slave Novu godinu.
Ja kalendare ne volim. Nova godina može da bude svaki dan, može da bude u junu, može da bude u aprilu, može da bude u martu Nova godina.
Prvo, može da bude kad čovek ima para; drugo, može da bude kad je čovek srećan, a treće, zašto baš mora da bude Nova godina uvek onda kad je drugima Nova godina? Meni je ponekad Nova godina pa idem ulicom i vičem: Jao, baš je sada počela! A oni ne veruju, kažu: Nemoguće, danas je (recimo) 15. april, otkud može tebi da bude Nova godina?
A meni Nove godine počinju od nekih trenutaka koji su mi dragi u životu, kad ja odlučim da nešto stvorim, da nešto uradim, da nešto budem, da nešto otraje u meni…
I ako bih ja nekom čestitao Novu godinu ( a evo čestitam, imam priliku ovoga puta da to kažem i na radiju), ja bih poželeo Novu godinu ne samo 1. januara ljudima, nego bih poželeo svim onim danima kada im je dobro, kad im se učini da valjaju sami pred sobom i sami pred drugima, kad im se učini da im je dan nekako bolji nego što je bio juče i kad im se učini da je dan gori nego što će biti sutra.
I da uvek postoji nekakvo sutra koje će biti mnogo bolje nego što je danas.
(Miroslav Mika Antić)