Jadna li sam! Čemerna!
Hoćeš dženet zalutala dušo, hoćeš perivoje, dvorce, rijeke, mošusne, biserne staze, hoćeš Havd, Kevser… Od onog čime te Gospodar opskrbio nisi u stanju Njegova stvorenja pomoći. Halalite mi…oprosta vam tražim, o ptice, vama koje je Allah u Knjizi spomenuo.Goleme ste! Oprostite mi što vas u svom bolu i sebičnosti zaboravih. Zabavih se svojom bolnom dušom i smetnuh sa uma da svaki dan dolazite u isto vrijeme, po opskrbu za koju je mene Allah vama dodijelio. A moja duša nemarna, okrenula se sebi, tražeći si lijeka. I eto…koliko insanu malo treba da zaboravi druge kad se zabavi o svom jadu. Hvala Onome koji šalje opskrbu i vama i meni. Da vam je ja dajem, umrle biste, ali imate Onog koji vas je uputio na drugo mjesto, pa ste se s mrakom vraćale kućama punih stomaka. Vratite mi se…dođite mi. Ostavljat ću vam hranu u različita doba, pa se nećete naviknuti, nećete očekivati. Samo ono što se ponavlja, veže insana za sebe.Konstantna radnja, vrijeme, mjesto, hrana, ista misao, miris trave, pokret, ista emocija, ista osoba- navika je, dio karaktera, ličnosti, života, dio nas, i kad izgubimo to, ode i nenadoknadivi dio nas, pola duše, pola tijela. I zbog činjenice da živim sa pola sebe, otišla je vjerovatno, u toj drugoj polovici brižnost za vama ptičice moje. Pa…moje drage, tražim oproštaj, i borit ću se da vam ne izazovem turobne, podmukle i teške osjećaje.Samo mi dođite…Bez očekivanja, bez nadanja, bez razočarenja…ako možete tako!