U februaru 1944. godine u džungli Nove Gvineje, američki vojnici su pronašli odraslog jorkširskog terijera u rovu. Prvo su pomislili da pas pripada Japancima, ipak pokazalo se kako psić ne razume naredbe ni na japanskom, ni na engleskom jeziku.
Smoki je završila u rukama vojnika Vilijama Bila Vina kao zalog za dug pokeraške partije koji neki vojnik nije mogao platiti. S novim vlasnikom Smoki je učestvovala u borbama na Pacifiku, spavala u njegovom šatoru i hranila se njegovom hranom. Pošto nije bila službeni vojni pas, nije imala pravo da ide kod veterinara ili da ima posebnu prehranu. Uprkos tome, Smoki se nikada nije razboljela.
Sa svojim je vlasnikom nagrađena zbog učestovavanja u osam bitaka, 12 borbenih misija, preživeli su tajfun i 150 vazdušnih napada. Jednom je čak spuštena malim padobranom napravljenim baš za nju, s visine od 9 metara. Kada se Bil razbolio od groznice pet dana je pored njega bila u bolnici, takođe ga je jednom prilikom spasila, tako što je lavežom alarmirala da je neprijatelj blizu.
Jedno od njenih najvećih dostignuća je pomoć oko izgradnje vazdušne baze u Zalivu Lingejn. Smoki se kretala u odvodnim cijevima ispod baze i provlačila žice za komunikaciju. Kada nije učestvovala u ratu ili pomagala, Smoki je trikovima zabavljala povrijeđene vojnike u bolnicama od Australije do Koreje. Rado je izvodila svoj najpoznatiji trik hodanja po užetu zavezanih očiju. Bila je i terapijski pas. Preživjela je rat i doživjela duboku starost. Danas ima spomenik koji su lično Bil i njegova supruga podigli. Bil je preminuo ove godine u 100. godini i do skoro je često šetao sa svojim terijerima do spomenika psu koji mu je omogućio tako dugačak život.
(Preuzeto sa stranice Niste znali)