Moramo težiti miru. I moramo težiti pomirenju! Od toga zavisi budućnost naše dece. Danas sam položio cveće na grob albanske devojčice Blerine Jašari, koja je ubijena kada je imala 7 godina. I održao sam govor. Ovo je tekst mog govora na engleskom, od reči do reči (verziju na engleskom jeziku možete pronaći u narednom postu): “Pre 15 dana, kao što vam je poznato, ista osovina zla koja je pre tri decenije sejala mržnju I smrt na Balkanu, prebila je I uhapsila čoveka moje nacije, koji je upravo na ovom mestu stajao pre mene. Formalna I zvanična optužba pravosudnih vlasti Srbije glasila je: “taj Srbin položio je cveće na grob ubijene albanskea devojčice Blerine Jašari, I zato ga moramo uhapsiti”. 25 godina nakon Drugog svetskog rata bila je godina 1970. I Nemci koji su zbog nepravde prema Poljacima izgubili deo svoje istorijske teritorije, dolazili su u Varšavu da se poklone žrtvama svoje nepravde. Danas milioni Poljaka I Nemaca u bliskoj saradnji svake moguće vrste, zajedno čine kičmu slobodne Evrope, a deca njihovih mešovitih brakova uživaju u blagodetima stvorenog mira, uprkos istoriji koja je bila okrutna. 25 godina nakon kosovskog rata, kao poslednjeg balkanskog rata, moja zemlja hapsi I prebija ljude koji polaganjem cveća na grobove albanske dece, žele pomirenje među narodima. To je znak koji ne smemo da ignorišemo. To je jasno upozorenje da zlo nije pobeđeno, da ono čeka svoje vreme da se ponovo probudi. To zlo sada pokušava da ubije nadu da je naša zajednička kvalitetna budućnost moguća. Ali ti pokušaji su propali. I propašće uvek! Jer kao što vidite, ja danas stojim ovde pred vama. Došao sam ovde ne samo da posle 26 godina izrazim tugu za ubijene građane. Došao sam ovde ne samo da odam počast žrtvama. Već sam došao i da jasno poručim: mi, koji bolju budućnost za naše narode gradimo, mi se ne plašimo! Nismo se plašili juče, ne plašimo se danas, I nećemo se plašiti ni sutra. Niti će nas bilo ko sprečiti da hodamo putem pomirenja, mira, solidarnosti, I pravde. Ako je moja zemlja uhapsila I prebila Nikolu Sandulovića zato što je na ovom mestu položio cveće prema svojoj savesti I prema svom mišljenju, sada moja zemlja dobija priliku da I mene uhapsi I da time saopšti svetu da ima novo pravilo, po kom je polaganje cveća pomirenja na grobove drugih nacija kažnjivo zatvorom. Ako to ne bude slučaj, onda će morati tom istom svetu da objasni zbog čega su moje ruže drugačijih od Nikolinih, ili bilo čijih drugih ruža, zbog čega sam ja izuzetak koji nije uhapšen. Uhapsili me ili ne, ja ću I dalje biti slobodanu čovek, jer sloboda ne dolazi od presude, niti zatvor dolazi os rešetaka. Sloboda dolazi iz srca čoveka. Mi, koji straha nemamo, jer dobri ljudi nemaju čega da se plaše, mi smo naše ovim već objasnili. Od svih poruka koje sa ovog mesta odlaze ova je najvažnija: sloboda će uvek pobediti! Blerina, mržnja umire, ti živiš večno. Neka hiljade suza stvore hiljade godina mira. I milione nada I snova, koji počinju od reči – oprosti.“ ________ Sutra ćemo da vidimo šta će se povodom ovoga u Srbiji dogoditi, poručio je advokat Čedomir Stojković na mreži X.
Podsjećamo, predsjednik opozicione Republikanske partije Nikola Sandulović uhapšen je 3. januara, a prema tvrdnjama njegovog advokata Čedomira Stojkovića, ali i medicinskoj dokumentaciji, brutalno je pretučen prilikom saslušanja u prostorijama BIA.
Prije hapšenja, u Srbiji su prethodno po tabloidnim portalima pljuštali negativni komentari povodom posta koji je Sandulović 2. januara postavio na društvenoj mreži X. Riječ je o video snimaku na kome se vidi Sandulović u posjeti kompleksu ,,Adem Jašari“, u kosovskom mjestu Prekaze. Na snimku Sandulović polaže vijenac na spomenik koji obeležava događaje od 5, 6. i 7. marta 1998. godine, kada su srpske snage ubile više od 50 članova porodice Adema Jašarija, jednog od osnivača nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), pisao je portal Pobjeda.