Besprizorni napadi na hafiza, Amira Mahića, moraju stati odmah!

Imam džemata Kamičani i glavni imam Medžlisa Kozarac, hafiz Amir Mahić, održao je prigodnu hudbu povodom obilježavanja dana “Svetog save”, kojeg nameću našoj djeci u manjem BH (č)etnitetu, kao prosvijetitelja i objasnio o kakvom mitu se radi. Riječ je o liku iz velike srpske mitološke zbirke, kojeg bi trebali prije svih anatemisati pravi pravoslavni vjernici, jer je u originalno pravoslavlje unio svu idolatriju današnjice, ali neka ga oni slave kako hoće, hafiz je s pravom skrenuo pažnju da naša djeca ne trebaju biti dio tog folklora!

Hajka na hafiza krenula je iz svih pravaca, a “naši” mediji poput Oslobođenja i portali bez ikakvih ograda i svojih analiza sudjeluju u tome. U hajku i poziv na linč se uključio i najveći pravoslavac Milorad Dodik.
Nisam vidio reakciju političkih partija, ni političara kojima su puna usta zaštite povratnika i slobode govora, koji bi trebali stati u zaštitu ovog čestitog imama. Ni njihovi botovi se ne javljaju, iako reaguju na svaki negativan komentar o njihovom idolu i svim sredstvima progone komentatora.

Hafiz je mogao da bira poziciju u Sarajevu ili džemat u inostranstvu, ali je ostao u svom kraju, koji je desetkovan genocidnim pohodima i obnavlja porušene džamije, daje nadu povratnicima i ulijeva sigurnost, zato ne smije u ovoj hajci na njega ostati sam!

https://senzor.ba/mogle-bi-bosnjacke-haslame-osvanuti-na-tudjoj-njivi-ali-onaj-patuljak-veli-nije-vazno-na-koga-je-upisana-njiva/

Muhamed Mahmutović, pisac

Za sve one koji više žele znati o odnosu “Svetog save” prema islamu i muslimanima, evo malo lektire:

P.S.
A svima nama preporučujem da pročitamo šta je Sveti Sava napisao u djelu “Zakonopravilo o Muhamedovom učenju”.

Napominjemo da slijede rečenice neviđene mržnje prema islamu i muslimanima.

“Proklinjem Alija zeta Moamedova po kćeri, i Apupikerta i Vukikera, i Umara i Talhana i Apupakra, Sadikina i Maviju i Zupeira i Avdelana i Zeita i Izita i Saita i Utmana i sve ostale suvernike i saradnike i naslednike Moamedove.

Proklinjem Zadizu i Aiseju i Zejnepu i Omeltunu – prve i najskvrnavije od žena Moamedovih; i Fatumanu kćer njegovu.

Proklinjem zvani Kuran, odnosno čitav spis Moamedov, koji laže kad govori da ga je arhangel Gavrilo njemu sneo. I čitavo učenje i zakone i potajena kazivanja i tajne i predanja i hule njegove.

Proklinjem raj Moamedov u kojem će, kaže, biti četiri reke: jedna, čiste vode što se ne muti; druga, mleka što ne menja sladost svoju; treća, vina slatka i, četvrta, meda proceđena. A doći će, [kaže], i dan u kojem će odrediti da pet hiljada godina prebivaju u raju Sracini sa svojim ženama, koji će živeti telesno i skvrno, i pod hladovinom nekih drveta koja se nazivaju sidri i taleh jesti meso od ptica koje zažele, i plod svakojaki; piti čistu vodu sa izvora i potoka Zingiver, zvanog Salsavila; i biti služeni vinom zahvatanim sa izvora zvanog Stenim. Muškarci i žene će rastom tada dosezati nebesa, a sramni udovi – 40 lakata, spajajući se nenasito pred Bogom, jer se Bog, reče, ne posramljuje.

Proklinjem anđele kojima je Moamed dao imena: Areta i Varota i Tazafa i Maruva, za koje izmišlja da su od častnih Božjih.

A uz njih proklinjem proroke i apostole što ih je izumeo, a to su: Hud i Zalet i Saleh i Soaip i Edris i Doalifil i Lokman.

Proklinjem i sva svedočanstva Moamedova, koja iz Starog pisma, tobože, preuze, izopačavajući ih i huleći i mnoštvo laži govoreći protiv Noja n Avrama i Isaka i Jakova, protiv Josifa i Jova i Mojsija i Arona, protiv Davida i Solomona i Ilije i Jone, protiv Zaharije oca Jovana Preteče.

Proklinjem još sve ono što [on] rodoslovi paganski i neznalački o drugim Božjim stvorenjima, i o suncu i mesecu, govoreći da su oni konjanici.

Proklinjem tajno učenje Sracina i Moamedovo obećanje da će, reče, biti ključar raja i uvesti u njega sedamdeset hiljada pravednih Sracina, a grešnicima će suditi Bog; na njihovim vratovima biće privezane ispisane hartije pa će tako i oni ući u raj, nazvavši se proštenicima Moamedovim.

Proklinjem zakonodavstva Moamedova o brakovima i o razrešenju brakova i o očišćenju žena koje su učinile preljubu; i o broju žena i naložnica; i sva nečista učenja o tome.

Proklinjem Moamedovo huljenje koje govori da Bog koga hoće vara a koga hoće upućuje na dobro; i da, ako Bog ne bi hteo, ljudi među sobom ne bi ratovali: nego sam On čini što hoće, i svakom zlu i dobru on je uzročnik, i drži sreću i sudbinu svih.

Proklinjem Moamedovu izmišljotinu koja govori da se Gospod naš Isus Hristos rodi od Marije sestre Mojsijeve i Aronove besemeno – od Reči Božje i Duha. I da je, još dok je bio mlad, lepio ptice od blata i, duvajući u njih, oživljavao ih. I daje slepe isceljivao i mrtve podizao; da je, zamoljen od apostola, isprosio od Boga da mu spusti sa neba trpezu i nahrani ih. I da, niti je raspet, niti je stvarno umro kao čovek, nego samo prividno to od Jevreja pretrpeo. I da se, upitan od Boga da li je sebe nazvao Bogom u svetu, odrekao, govoreći: ‘Pa Ti sve saznaješ i znaš da se ne nazvah Bogom ni sinom Tvojim, jer sam sluga Tvoj i ne stidim se da to kažem’.

Proklinjem učenje Moamedovo, koje govori: Hristos nije sin Božji, već apostol i prorok, jer Bog reče da nema zajedničara i svi koji Hrista čine Njegovim zajedničarem biće mučeni u paklu ognjenom.

Proklinjem izmišljotinu Moamedovu u kojoj reče da će molitveni dom Božji biti onaj koji su [osnovali] Avram i Izmail u mestu zvanom Vakha, koje se i Meka zove, što označava poklonište uočavanja i naređuje da, ma gde da budu i mole se, svoja lica okreću na tu stranu.

Proklinjem i sami taj molitveni dom u mestu zvanom Meka, u kojem, kaže, leži po sredini veliki kamen sa likom Afroditinim pa ga treba poštovati zato što se na njemu sa Agarom spojio Avram, ili zato što za njega beše privezaokamilu kada htede žrtvovati Isaka. Onima, pak, koji tamo dolaze pa molitvu, naređuje da jednu svoju ruku ispruže ka kamenu, a drugom da obuhvate svoje uho i tako se vrte okolo neprekidno dok pe padnu onesvešćeni od okretanja.

Proklinjem i samu Meku i svu okolinu njenu. I sedam kamenova što su ih Sracini tamo bacili na hrišćane. I svaku molitvu i službu i običaje njihove.

Proklinjem one koji se klanjaju jutarnjoj zvezdi, to jest Danici, i Afroditi koju arapskim jezikom nazivaju Hovar, što znači velika.

Proklinjem sve zapovesti Moamedove u kojima hrišćane, rugajući im se, naziva otpadnicima i pričesnicima i dvobošcima; i podiže Sracine da ih mrze. A put Božji naziva klanicom i ratom protiv hrišćana, dok Sracine koji u takvom ratu umiru naziva sinovima Božjim i dostojnima raja.

Proklinjem prljave i nečiste zapovesti Moamedove o molitvama, kojima i ovo dodaje: da, ako ne nađu običnu vodu, uzmu sitan pesak i njime potru svoja lica i ruke.

Proklinjem učenje Moamedovo o sazdanju čoveka, u kojem kaže da je čovek bio sazdan od zemlje i od kaplje, od pijavica i od mešavine: i da se čoveku, kada je sazdan bio, po naređelju Božjem pokloniše svi drugi anđeli, a jedino se sotona ne pokori, ne pokloni se.

Iznad svega proklinjem boga Moamedova za koga kaže da je samo on bog – jedan bog iskovan, koji ne rađa niti je rođen, niti je iko bio sličan njemu. Sve, dakle, što je rečeno, i tog samog Moameda i njegovog skovanog boga, proklinjem i odričem ih se. “