Dobro jutro, je li vam friška ova podrška ratnim zločincima?
– Nije gospodine, ali bit će nova gotova za 10 minuta. Navala je od jučer, pa se sve rasprodalo, ali ponešto se i bacilo, jer se pokvarilo.
Ništa onda. Dajte mi pet tvitova o fašizmu i nek su malo zagoreni. A izvinite, možete li mi upakovati i tri hljeba. Odlični su. Prvi put sam kod vas, a priča se po šeher Saraj’vu da su vaši proizvodi odlični. Kažu da pravite najbolji hljeb.
– Žao nam je gospodine. Nemamo danas hljeba. Ustvari, imali smo ga, ali nam se od jučer nešto kvari. Kako god da ga zakuhamo i ispečemo, jednostavno nam se samo pokvari i niko ga takvog buđavog ne želi.
Pa, jeste li razmišljali o tome da negdje griješite u sastojcima, da nešto radite krivo, da nešto ne radite kako treba?
– Jesmo. Ali, nikako da skužimo o čemu se radimo. I prije smo pravili iste te hljebove, išli su samo tako, prodavali se ludo, ali od jučer nam nikako ne ide, ’em što nam se vrlo brzo pokvare, ’em što ih više niko ne kupuje.
Aha. A da previše ne stavljate ovu posthašku germu što se odnedavno pakuje u tamo nekom prknu u Holandiji, kažu da ona zapogani sve oko sebe i da je nemoguće napraviti bilo kakvo kvalitetno pecivo?
– Ma jok. Mislim, koliko ja znam – ne stavljamo. Ali, opet, nisam toliko upućena, jer ja sam samo obična uposlenica ove pekare. Direktor je taj koji odlučuje o svemu. On je taj koji zna koliko se soli stavlja u peciva, koliko praška za pecivo, koja vrsta germe ide, kako se zakuhava i kako se sve to peče. Ja sam tu samo obična radnica.
Pa, čekajte sad. Meni su jučer preko društvenih mreža, baš iz vaše kompanije, poručili da je taj vaš direktor zapravo zamjenik direktora?!
– Ma jeste, ali to je bio mali nesporazum. Vidite, on ustvari jeste zamjenik direktora, ali je on i direktor. Mislim, on je sve. Ustvari, nije. Čekajte samo da se malo presaberem. Vidite, on vam ovo i vodi, ali i ne vodi. Kako – kad. On je po potrebi vlasnik.
Sad sam totalno zbunjen.
– Pa znam da ste zbunjeni. I mi smo ovdje zbunjeni, gospodine.
A je li istina da je vlasnik ove pekare čovjek koji je putem Twittera podržao ratne zločince kojima se sudilo u Haagu?
– Paaa, zavisi…
Kako mislite “zavisi”?
– Pa zavisi. Recimo, on sad od ovog trenutka više nije vlasnik. On je od sada zamjenik vlasnika pekare, pa tako više nije bitno šta on kaže, jer je to njegov stav, a ne stav cijele pekare. Razumijete li?
Ne razumijem!
– Pa vidite, od danas on više nije vlasnik pekare. On jeste pisao te neke stvari po Twitteru, ali to nije toliko bitno. Nemojte sad biti toliko sitničavi zbog nekakvog tamo tvita o nekakvim navodnim zločincima. Uostalom, sinoć smo rekli da ćemo ga novčano sankcionisati. Zar nije Ivo Andrić taj koji je rekao…
Kako mislite o “navodnim zločincima”? Svjesni ste za šta se sudilo Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću i kakva su zlodjela počinili?
– Mah, znam ja to, nego da kažem. Zar nije Ivo Andrić taj koji je jednom rekao…
Ama, zajebi sad Andrića, ženo draga. Jeste li vi uopće svjesni o čemu mi ovdje pričamo?
– Bojim se da ne.
Zaista?
– Ne!
Aha, uredu. Dobro onda. Ništa. Nego znate šta, ove tvitove o fašizmu što ste mi upakovali… Predomislio sam se. Ne želim ih. Tačnije, ne želim više ništa od vas. Odjednom mi se oko srca pojavila želja da sam sebi pečem hljeb i da se naučim kako zakuhati hljeb. A evo vidim da je u blizini i druga pekara, kažu da kod njih nema te sumnjive germe iz Haaga, pa ću, kontam, tamo da probam kupiti hljeb. Svako dobro vam želim i rekao bih vam “doviđenja”, ali “doviđenja” kao što Christoph Waltz jednom reče Leonardu DiCapriju, znači da ćemo se ponovo vidjeti, a ja to ne želim, pa vam kažem “Zbogom”!
– Ali, gospodine…
ZBOGOM!
– Zbogom gospodine i nemojte se uvrijediti. To je samo obični tvit o navodnim ratnim zločincima. Nije to razlog da se ne volimo i ne poštujemo.
Zbogom i pozdravite mi tog vlasnika, mislim zamjenika vlasnika, šta li je već, i poručite mu da prestane sa kupovinom te posthaške germe. Poprilično je toksična i zagađuje sve oko sebe.
Source.ba