Bio je primoran da sjedi u ćošku učionice ,daleko od svih studenata i profesora,ali njegovo ime ostaje na listi počasni studenata, kao jedan od tri najbolja studenta koledža.
Jednom prilikom je izjavio:
“Neke kolege su me gledale kao da sam životinja, niko nije sa mnom htio razgovarati,profesori na mene nisu obraćali pažnju i nisu me ni htjeli ispitivati “
Ja sam u svemu tome našao snagu i još više se posvetio učenju .
Nedugo zatim su počeli učenici da mi prilaze i traže od mene da im objasnim i razjasnim razno razna pitanja.
Bio sam presrećan što sam mogao da im pomognem.
Jedino oružje koje je sposobno da transformiše svijet je obrazovanje. “
-Džorđž MecLuren
Preneseno s fejsbuka /Hidajet Polovina/