Piše: Jagoda Savić
Sat vremena nakon što je portal „Senzor.ba“ objavio moj tekst poz nazivom “Aljošina beba“ , a koju minutu kasnije sam i na moj Fejsbuk profilu postavila link sa tim tekstom, moj profil je bio blokiran na način da mu ja više nisam imala pristup. Aljošinom bebom je nazvana beba koja je umrla nakon vakcinacije, jer je Aljoša Čampara na kantonalno tužilaštvo proslijedio moj mejl sa tom informacijom. Kod te bebe je tužilac propustio da naredi laboratorijske analize koji bi pokazali moguću myco-bakterijsku infekciju izazvanu vakcinacijskim sadržajem i samim tim dobio neobjektivan i činjenično promašen rezultat istrage.
Aljoša Čampara i ja se nikad nismo slagali po pitanju vakcinacije jer Aljoša nije u stanju prepozna „prodanog doktora“ niti forme u kojima se kod nas pojavljuje korupcija u zdravstvu. Osim toga, Aljoša pati od titula i funkcija pa u toj materiji usvaja isključivo mišljenje zvaničnih medicinskih organa. Mislim da mu je rasuđivanje po pitanju vakcinacije lišeno logičkog rasuđivanja, ali je naš kontakt je uvijek do sada zadržavao civilizovan nivo i kretao se u granicama poštovanja.
Da li je Aljoša Čampara upetljan u blokiranje mog profila ili nije? Opcije su dvije, da je Aljoša želio da sakrije pogreške tužioca koje objektivno mogu znatno da umanje njegov kredibilitet, ili je neko želio da mene i moje sljedbenike navede da sumnjamo da je zaista upetljan ada to nije istina. Jer, mi smo glasači na izborima koji čine znatan procenat biračkog tijela a protivimo se upotrebi vakcina sa nepoznatim sadržajem. Pad njegovog kredibiliteta među nama bi se , objektivno gledano, mogao negativno odraziti na njegovu buduću izbornu poziciju. Osim toga, Aljoša ne mora biti direktni nalogodavac blokade mog profila, to je mogao i samoinicijativno da bude neki dupe-uvlakač ili neka podguzna muha iz njegove blizine, koja je to uradila da se umili svom šefu. Sa druge strane, nalogodavac je mogao biti i neko ko svjesno i zlonamjerno podriva ugled političke opcije kojoj Aljoša sada pripada pa je to bio put da Aljoša izgubi poene među jednim dijelom glasača.
Kako je neko mogao da blokira moj profil? Po Fejsbuku, bilo je dovoljno da pokuša da neovlašteno uđe u moj profil čime se odmah pokreće procedura dvostrukog utvrđivanja identiteta. Takav pokušaj bi bio dovoljan da mi napakosti i izazove blokadu mog profila koji ostaje zaključan dok se ne utvrdi ko mu je pravi vlasnik. Samo osobe koje se bave kriminalom putem Interneta, vršeći ga ili sprečavajući ga, znaju za ovakve igrarije koje mogu da nam upropaste komunikaciju sa velikim brojem ljudi.
Koju radnju je šetač na mom FB profilu trebao da izvrši?
1.)Prvo, šetač je trebao da ima mogućnost da u moj profil uđe bez password-a, odnosno šifre za ulazak u profil . Istine radi, jednom poodavno mi je jedna osoba koja radi u zgradi gdje i Aljoša rekla da ima alate da zaobiđe šifru za ulaz.
2.)Drugo, šetač je morao neko vrijeme da prati postavke sigurnosti mog profila i da zna koji broj mobitela je osnov za vezivanje mene sa mojim profilom.
3.)Treće, šetač je takođe morao znati i broj mobitela koji je u postavke sigurnosti bio upisan prije dvije godine. Sve što je šetač trebao da uradi je da uđe u moj profil zaobilazeći šifru, izbriše najnoviji broj mobitela u postavkama sigurnosti, upiše prethodni stari broj, i izazove diskomunikaciju između Fejsbuka i mene. I tu se sva hakerska nauka o ometanju pristupa završava.
Da bude jasnije, kad ne možeš ući u svoj profil, Fejsbuk ti odmah ponudi opciju da ti potvrdni kod pošalje na upisani broj tvog mobitela i kad ukucaš potvrdni kod odmah uđeš u svoj profil. Ali, ti ne znaš da ti Fejsbuk šalje poruku na broj mobitela koji više ne koristiš, i da je ne možeš primiti. Ja nisam paranoik da svaki dan ulazim u postavke sigurnosti i kontrolišem da li mi je neki šetač bez mog znanja i bez moje saglasnosti narušio postavke sigurnosti i promijenio broj mobitela, koji je neophodan uslov da bih ostvarila ponovni ulazak u moj profil.
A kad nisi u stanju da upišeš potvrdni kod koji ti je poslan na mobitel, Fejsbuk deblokiranje profila uslovljava traženjem na uvid ličnog dokumenta. Pri tom treba naglasiti da su za prijavu profila referentni mejl adresa i broj mobilnog telefona, koji su upisani u podatke potrebne za otvaranje profila.
1.)Prvo pitanje koje postavljam je da li je zahtjev Facebook-a za našom ličnom kartom zakonit ili nije ?
Tačnije rečeno, ima li Fejsbuk pravo da legitimiše građane Bosne i Hercegovine? Smatram da postoji javni interes u vezi sa ovim pitanjem i da građani imaju legitimno pravo da na njega dobiju odgovor.
Pitanje sam najprije postavila MUP-u Kantona Sarajevo, koji je odmah sutradan odgovorio na moj upit usmjerivši me da odgovor potražim u Agenciji za zaštitu ličnih podataka, vjerovatno cijeneći da se provjera ne vrši u ličnom kontaktu između Fejsbuka i korisnika te društvene mreže.
Dana 31.05.2022 godine Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH mi je poslala detaljno elaboriran odgovor broj 03-1-37-14-375-2/22 ZL. Evo na koji način Agencija vidi ovaj problem: „Zakon o zaštiti ličnih podataka BiH , objavljen u Službenom listu broj 49/06, 76/11, 89/ 11, njegov osnovni cilj je da svim osobama na teritoriji BiH osigura zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, a posebno pravo na privatnost i zaštitu podataka u vezi sa obradom ličnih podataka koji se na njih odnose.
Zakonom su propisana temeljna načela zakonite obrade ličnih podataka kojih su obavezni da se pridržavaju svi kontrolori . Načelo pravednosti i zakonitosti obrade ličnih podataka podrazumijevaju obradu ličnih podataka na temelju sukladno relevantnom zakonu.
Za obradu lične karte državljanina BiH su relevantne odredbe Zakona o ličnoj karti državljana BiH, Službeni glasnik BiH broj 32/01, 16/02, 32/ 07, 53/ 07, 56/ 08 i 18/ 12, kojim je propisano da je lična karta javna isprava kojom se dokazuje identitet, činjenica mjesta i datuma rođenja, prebivališta odnosno boravišta raseljenih osoba i državljanstvo BiH, te da državljanin može imati samo jednu ličnu kartu i da je nije dužan dati na uvid, ako to nije predviđeno Zakonom. Istim zakonom je propisano da se od državljana BiH može tražiti preslika lične karte samo u postupku revizije prestanka državljanstva BiH i kada je to zakonom propisano.
Dakle, pravni osnov za uvid u ličnu kartu i njeno skeniranje mora biti propisano zakonom i isti se primjenjuje samo na kontrolore koji obradu podataka vrše na teritoriji BiH. U konkretnom slučaju kontrolor zbirke ličnih podataka je Fejsbuk čije sjedište nije na teritoriji BiH. Sjedište Fejsbuka za centralnu i istočnu Evropu je u Republici Irskoj.
Iz tog razloga, Agencija nije u mogućnosti prema Fejsbuku izvršiti niti jedno od ovlaštenja propisanih zakonom.
Nadalje, Fejsbuk je društvena mreža koja služi za međusobno povezivanje osoba. Sa uslovima korištenja i politikom privatnosti Fejsbuk upoznaje svakog korisnika od čije slobodne volje zavisi hoće li prihvatiti ponuđene uslove i otvoriti Fejsbuk profil.
Agenciji nije poznat razlog zbog kojeg Fejsbuk od korisnika profila traži dostavu skeniranog dokumenta. Prilikom registracije profila, sam korisnik unosi svoje identifikacijske podatke i e- mail, koji služi kako za potvrdu identiteta korisnika profila tako i za eventualni kontakt sa korisnikom. Ukoliko korisnik blokiranog profila dostavi skenirani dokument Fejsbuku, to je učinio slobodnom voljom, tj. saglasan je da Fejsbuk kao kontrolor obrađuje njegov lični dokument na kojem se osim imena i prezimena nalaze i drugi lični podaci koji nisu neophodni za deblokiranje profila.
Dakle, ukoliko se korisnici Fejsbuka odluče da u svrhu provjere identiteta dostave skeniranu ličnu kartu, u tom slučaju se obrada tog dokumenta i podataka koji se na dokumentu nalaze vrši uz njegovu saglasnost.“
Isto pitanje o zakonitosti traženja skeniranih ličnih karti sam postavila i Federalnom ministarstvu unutrašnjih poslova jer su se moja saznanja o uslovljavanju deblokiranja FB profila ličnom kartom odnosila na događanja u tri kantona Federacije BiH. Dopis sam poslala 27. 04. 2022 putem mejl adrese portparola FMUP-a, gđe Tatjane Šaković. Uvijek nastojim da ostavim dosta vremena za odgovor za slučaj da moj mejl završi među spam porukama pa da ga primalac ne uoči odmah, ali FMUP mjesec i po dana nije odgovorio na moj zahtjev.
2.) Drugo pitanje koje postavljam je da li je način na koji Fejsbuk traži naše lične karte perfidan ili nije?
Kad Vam Fejsbuk blokira profil, na ekranu se najprije pojavi obavijest da se provjera vrši „Na Vaš zahtjev“ jer je neko pokušao ući u profil. Zatim se na ekranu pojavi rečenica: „Provest ćemo Vas kroz nekoliko koraka“ i „Unesite adresu e- pošte“ Kako možemo doći do Vas?
Potvrdni kod poslali smo na navedenu adresu e-pošte. Međutim, kad se taj kod ukuca, Fejsbuk na njega uopšte ne reaguje i ne pokreće se nikakva dalja procedura kojom bi se povratio profil. Ako pokušamo drugu opciju, da primimo potvrdni kod putem SMS poruke, pojavi se obavijest: „Sigurnosni kod je poslan na Vaš mobitel putem SMS-a. Prije nego što zatražite ponovno slanje koda, pričekajte minutu da Vam poruka bude dostavljena. Zatim se pojavi sljedeća obavijest: „Ako postoji problem onda ćemo morati uraditi provjeru identiteta“. Nakon ove objave se pojavljuje sljedeća: „Provest ćemo Vas kroz nekoliko koraka“, a iza nje naredba : „Prenesite identifikacijski dokument“ i „Odaberite vrstu lične isprave za prijenos“. Ovu komandu slijedi spisak svih dokumenata koji se mogu upotrijebiti: pasoš, vozačka dozvola, lična karta, vjenčani list, dokumenti za službenu promjenu imena, viza, zelena karta, boravišna dozvola, imigracijski dokument, glasačka identifikacijska iskaznica, porodični dokument i nacionalna dobna iskaznica. Faktički, Fejsbuk nas prisiljava da pošaljemo ličnu kartu ili neki drugi lični dokument ako želimo da nastavimo kontakt sa prijateljima na našem profilu. Ovaj pristup se naziva iznuđivanje, a Fejsbuk može da ga zove kako god hoće.
Zanimalo me kako se vrši provjera identiteta pa sam prvo poslala ličnu kartu osobe jedne prezimenjakinje koja ima i prva dva slova imena kao ja, da bi mi Fejsbuk odgovorio da ime na profilu i na ličnoj karti nije identično. Nedavno sam pročitala da Fejsbuk za Evropu ima zasebno sjedište za Italiju koje se zove „Facebook Italia“. Može se desiti da takvo sjedište Fejsbuk Bosna i Hercegovina postoji i u našoj zemlji a da mi za njega ne znamo. Bilo bi logično razmišljati o tome kako Fejsbuk zna kako izgleda lična karta u svakoj državi Evrope da može uporediti onu koju pošaljemo sa važećom i ispravnom ličnom kartom koju izdaje nadležni organ. Da bi Fejsbuk posjedovao sliku jedne validne lične karte, on je mora zatražiti od nadležnih organa naše države. Zatim, kako Fejsbuk može vršiti provjeru da li je naš dokument zaista ispravan i kako Fejsbuk sistem može upoređivati slova na skeniranom dokumentu sa slovima na imenu profila? O ovakvim detaljima vrijedi nastaviti razmišljati jer bi odgovor na njih otkrio da li je Fejsbuk povezan sa nekim vladajućim strukturama a da građani to ne znaju. Npr, američki antiteroristički akt bi mogao biti solidna osnova za legalizaciju takvih kontakata sa velikim brojem država u svijetu.
Ono što me je ponukalo da sumnjam da Fejsbuk radi nešto neregularno i iza leđa građana naše zemlje je to što se u postupku deblokiranja mog profila u jednom momentu na ekranu pojavila mejl adresa [email protected], nakon čega se na ekranu ubrzo pojavila obavijest „došlo je do greške“ i ta adresa je nestala sa ekrana. Fragaria vesca je latinski naziv za šumsku jagodu i prije desetak godina sam otvorila mejl adresu sa tim nazivom i koristila je na jednom davno hakovanom profilu do prije otprilike šest godina. Kakav drugi stav osim sumnje mogu da imam ako Fejsbuk u svojoj bazi podataka još uvijek čuva moju mejl adresu koju ne koristim toliko godina? Jedino smisleno objašnjenje je da je Fejsbuk neovlašteno formirao svoju arhivu o svakom svom korisniku i samo je pitanje da li nekome te podatke prodaje ili ustupa za neki drugi oblik koristi.
3.)Treće pitanje koje postavljam je da li platforma Fejsbuka uopšte ima moralni kredibilitet?
Naime, ta perfidna igrica sa iznuđivanjem lične karte vlasnika FB profila je pokazala i vrednosne orijentacije ove društvene mreže. Fejsbukove vrednosne postavke nedvojbeno vrše povredu Prvog amandmana Ustava SAD-a, koji se odnosi na slobodu izražavanja. Šta po mišljenju Fejsbuka ugrožava standarde zajednice a šta ne?
Npr., jedan od razloga za blokiranje FB profila je i saosjećanje sa patnjama naroda Sirije. Meni je najprije bio blokiran FB profil na kom sam imala oko 2800 prijatelja iz Italije. Blokada se desila ubrzo nakon što sam postavila objavu o američkom Kipu slobode koga je umjetnik iz Sirije Tammam Azzam napravio od ostataka svoje bombama razrušene kuće. Faktički, Fejsbuk ne podržava jake humane anti-ratne poruke.
Drugi razlog za blokiranje FB profila su mišljenja akademika i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu o Covidu i vakcini protiv Covida. Tako je Fejsbuk npr. poznatoj bloggerki Mariji Stojaković, koja ih je objavljivala, nekoliko puta blokirao njen profil. Nakon Marije sam iste žalbe u vezi sa ličnim kartama dobila od još nekoliko osoba koje lično poznajem.
Sa druge strane, jedan od razloga da Fejsbuk ne blokira nečiji profil su pornografski homoseksualni snimci. Jednom sam reagovala na neki profil na kom su bile degutantne fotografije starijeg i mlađeg muškarca koji se ljube. Kad sam Fejsbuku signalizirala taj profil, Fejsbuk mi je odgovorio da on ne narušava standarde zajednice.
Drugi razlog da Fejsbuk ne blokira nečiji profil je zloupotreba imena poznatog političara. Jednom sam signalizirala lažni profil Mike Pompeo koji je zloupotrijebio ime tog američkog političara i slao zahtjeve za prijateljstvo većem broju osoba pa i meni. Kako pravi Mike Pompeo nema pojma ko sam ja , pitala sam se što bi on meni slao zahtjev za prijateljstvom kad smo dva različita svijeta. Ušla sam u profil, vidjela pokačene fotografije bez ikakvog propratnog teksta i prijavila Fejsbuku kao lažan. U tom prijavljivanju sam se vodila načelom „Čini drugima ono što želiš da drugi čine tebi“. Tačnije rečeno, imala sam želju da će nekad neki korisnik Fejsbuka prijaviti lažni profil sa mojim imenom kad shvati da je lažan i da je neko zloupotrijebio moje ime. I za lažni profil Mike Pompeo Fejsbuk je odgovorio da ne narušava standarde zajednice.
Sva ova događanja su mi otvorila oči da nam je Fejsbuk stvorio naviku da ga koristimo i da bismo se te navike sada teško riješili. Svi mi Fejsbuk koristimo zbog različitih motiva, iako među njima dominira gregarni motiv, odnosno potreba za druženjem. Fejsbuk nam je potreban da održavamo kontakt sa osobama koje su daleko od nas, da izražavamo svoje stavove, da vodimo neke lokalne borbe za dobrobit naše zajednice, da praznimo nagomilano nezadovoljstvo našim životnim poteškoćama, da istresamo svoje negativne emocije u komentare na tuđe objave, da se rješavamo svojih frustracija prenoseći ih na treća lica , da gradimo iluziju o vlastitoj veličini, da pokazujemo svoju psihopatologiju i slično. Fejsbuk nas je vezao za sebe, i mi na toj društvenoj mreži ispoljavamo svoje pravo „Ja“ i ne pitamo se šta Fejsbuk radi sa podacima o nama koje evidentno skuplja i najvjerovatnije daje nekoj službi da ih koristi. Fejsbuk je zapravo spoj dvije patologije, naše lične i patologije te društvene mreže. U toj dvostrukoj patologiji Ja & Facebook se onda nađe još i neki cenzor koji ne dopušta da se pojedine misli šire tom društvenom mrežom i blokira FB profile, kako bi nam stavio do znanja da je on gazda javnog mnjenja u BiH a ne mi sami.
Ako se vratimo na početak ove priče vidjećemo da nismo odgovorili na pitanje da li je Aljoša Čampara represivni cenzor ili žrtva smicalice. Objektivno gledano, postoji samo vremensko podudaranje između objavljivanja teksta „Aljošina beba“ i blokiranje mog FB profila, a ni za jednu od dvije moguće tvrdnje nema validnih dokaza, tako da odgovor na ovo pitanje ostaje na nivou nagađanja.
Jedina nepobitna činjenica je da Aljoša Čampara mjesec i po dana nije odgovorio na moje pitanje. U zapadnoj Evropi ako vam se i govno obrati, a vi znate da je u pitanju govno, vas uzusi civilizovane komunikacije obavezuju da mu odgovorite bez obzira na to što se radi o govnetu. Zapravo, mene više niti ne interesuje da li je Aljoša Čampara ili neko njegov upetljan u blokiranje mog profila ili nije. Kakva god opcija bila istinita, Aljoša više nema moju podršku, a izgubio ju je isključivo svojim ignorisanjem molbe da da izjavu za javnost. Ako mi je jednom odgovorila mega kompanija „Walt Disney“ , ne vidim razlog da to ne uradi A. Čampara.