Miloje Pavlović, profesor i direktor Muške gimnazije u Kragujevcu, koji je 21. oktobra 1941. odbio ponudu zločinaca da mu se spasi život i koji je stao u stroj sa svojim učenicima i zajedno s njima poginuo, a “Pucajte, ja i sada držim čas“ bile su mu posljednje riječi.
Da je herojska priča o stradanju Miloja Pavlovića tačna potvrđuje i svjedočenje dr. Milana Stankovića, koji je bio učenik osmog razreda gimnazije i preživio strijeljanje. On je zapisao razgovor između svog direktora i fašista. Rekli su mu da je „vaspitao generacije komunista“. A on im je odgovorio:
„Ja nisam komunista, niti sam đake učio komunizmu. Ja sam profesor književnosti i svoju djecu sam učio patriotizmu. Ja ne tražim da mi pomažete i ne treba mi ništa od vas“, rekao je legendarni profesor, koji je nakon toga zajedno sa svojim učenicima smešten u „topovske šupe“, i poslije provedene noći u njima izveden na strijeljanje.
Tada je zagrlio svoje učenike i prije nego što ih je pokosio rafal mitraljeza uzviknuo dušmanima legendarnu rečenicu: „Pucajte, ja i sada držim čas“.
Miloje Pavlović volio je učenike kao svoju djecu, koju on i njegova supruga Natalija nikada nisu dobili.
Poema Veliki školski čas se održava od 1963. godine, kada je postavljen spomenik strijeljanim učenicima U manastiru Svetog Dimitrija u Bajčetini postoji mozaik Kragujevačkih novomučenika, gde je prikazan Miloje Pavlović sa svojim učenicima. Podignuta mu je bista ispred nekadašnje učiteljske škole, a u rodnom selu na kući mu je postavljena spomen-ploča. U zločinu koji su nemački okupatori počinili u Kragujevcu 1941. godine ubijeno je 3.063 nedužnih građana, koji su sakupljani sa ulica, radnih mjesta, pijaca. Među njima je bilo 300 dece.
