Na muralu u Lisabonu ispod Žoze Saramaga i njegove žene Pilar piše “Uvijek stignemo tamo gdje nas čekaju”.
Bio je mašinbravar i automehaničar, a dospeo je u sam vrh književnosti i smatra se najvećim portugalskim književnikom svih vremena.
Nobelovac je rođen u siromašnoj seljačkoj porodici. Teška materijalna situacija ga je prinudila da promeni niz zanimanja, da bi se tek 1976., sa 54 godine posvetio isključivo književnosti.
Dva put se ženio. Sa prvom ženom Izabel ima jednu ćerku. Drugi put je kako sam kaže to ipak bila ljubav za sva vremena.
Pilar del Rio Sančez je već bila priznata novinarka u Španiji kada je pročitala njegovu prvu knjigu. Knjiga ju je fascinirala i podstakla da odjuri u knjižaru i potraži drugu knjigu istog autora. Zatim ga je pratila u TV emisijama i u štampi. Pronašla je njegov broj i nazvala ga telefonom: “Ja sam vaš čitalac”, rekla mu je. Uskoro dolazim u Portugal, ja bih da vas upoznam.”
Nije ga pitala za intervju. Saramago je navikao da ga zovu novinari sa sličnim zahtevima. Nije imao nikakvih problema oko toga. Sastali su se u četiri sata popodne u hotelu. Otišli su iz hotela da prošetaju prema manastiru Jeronimos, stazama kojima je hodao najveći portuglaski pesnik Fernando Pesoa. I tako je započela veza, iako je razlika bila 28 godina. On je imao 64, a ona 36 godina.
Pilar je ubrzo postala njegov prevodilac sa portugalskog na španski. Imali su sledeći obrazac rada: Saramago bi napisao dve stranice dnevno (nikada nije otišao dalje od te mere) i ostavio ih na stolu Pilar. Ona je čitala i prevodila. Sutradan, Saramago je ispravljao. Na taj način, knjiga je rađena u isto vreme i na portugalskom i španskom.
Ispričala je jednom anegdotu- “Imali smo gomilu zidnih satova, a ja sam sve iznosila napolje, pred spavanje, jer nije mogao da zaspe zbog njih. Jednog dana uzeo me je za ruku i poveo me od sata do sata.”
“Vidiš?” “Ni jedan ne pravi buku”, rekao je sretan kao dete.
Svi su bili zaustavljeni na isto vreme u četiri.
“Zašto četiri?”, pitala sam.
“Zato što smo se u četiri popodne upoznali.”
Saramago je preminuo u junu 2010. Imao je 87 godina. On i Pilar su ponekad razgovarali o smrti. “Naći ćemo se negde drugde”, govorio je.
Njegova supruga Pilar del Rio, predsednica Zadužbine Žozea Saramaga u Lisabonu, posetila je Sajam knjiga u Beogradu 2013. godine.
“Postoje nade koje se graniče s ludošću. Pravo da ti kažem, da nije takvih nada, odavno bih digao ruke od života.”
Kad mi neko kaže da je prekasno da počne da piše knjigu, pošaljem mu ovaj tekstić 
Književnica, Žana Poliakov