Kada su Dijega Maradonu pitali koji je njegov fudbalski uzor, on je kao iz topa odgovorio:
“Moj otac. Bio je siromašan i radio je od jutra do mraka. Posao mu je bio jako naporan, ali nakon što dođe kući rekao bi nam da ide u šetnju, a onda bi se vratio sa igračkama u ruci.
Dao je sve od sebe da ispunim svoje fudbalske snove, a kada je bio star, ja sam se brinuo o njemu više nego o svojoj djeci. Nikada neću zaboraviti gorčinu tih teških dana i njegovo žrtvovanje da nam pruži sve što nam je potrebno. On mi je kupio prvu loptu, njemu dugujem sve.”
Your article gave me a lot of inspiration, I hope you can explain your point of view in more detail, because I have some doubts, thank you.