Nasrudin-hodža izašao jedno jutro veoma zamišljen iz kuće. Upitaće ga prvi komšija:
-Hodža, što si tako zamišljen i brižan?
-Brate, da ti pravo kažem. Kad sam se lani oženio, toliko mi je žena bila draga da sam je hotio od dragosti živu izjesti, pa se sad kajem i žalim, što je ne izjedoh!
[…] Nasrudin hodža: Oženio se, pokajao se […]