Nisam mogao ostaviti majku

Piše: Elvir Peštalić

Kroz prozor stare porodične kuće gledam kako jato divljih golubova slijeće na trošne oluke. Često ih posmatram. Toliko tim pticama malo treba. Da budu sretni. Da žive puni život. Golubovi me podsjećaju na moju majku.Koje odavno nema. Podsjećaju me na naš zajednički život u ovoj istoj kući. Rano sam ostao bez oca. Nisam ga upamtio. Nemam ni braće ni sestara. Podizala me majka. Veliku žrtvu je podnijela. Radila je kao čistačica u robnoj kući. Poslije posla se brinula o dvije starice kako bi zaradila. Prehranila nas. Izvela mene na selamet. Uspjela je. Završio sam fakultet. Zaposlio se. Bila je presretna. Onda sam oženio Selmu, moju kolegicu sa fakulteta. Majka je sijala. Međutim, idila nije potrajala. Selma je ignorisala moju majku. Nije htjela uspostaviti odnos snaha-svekrva. Majka je bila dobrog zdravlja i pripremala je sebi hranu. Po povratku s posla, ja sam želio da smo zajedno za ručkom. Nekako, ne mogu da jedem bez majke. Počelo je intenzivnije. Selma nije htjela biti u sobi kada je prisutna moja majka. Volio sam i Selmu. Bilo mi je teško. Uzalud razgovori. Uzalud ubjeđivanja. Onda jednog zimskog popodneva, došavši kući vidio sam uplakanu majku. Rekla mi je da je Selma izvrijeđala i da je nazvala pogrdnim imenom. Kada sam je upitao zašto, odgovorila je:”Jesam, onako i opet ću.”. Odmah sam joj rekao da smo završili. Da se pakuje i da hoću razvod. Bezuslovno. Selma je otišla. Bilo mi je teško. I majka je plakala. Žalila. Govorila bi mi : “Nisi trebao, pred vama je život. Moje je još malo.” I zaista je bilo. Ubrzo se majka razboljela i preselila. Toliko sam bio vezan za nju. Bila mi je sve. I otac. I majka.

I prijatelj. I drug. I oslonac. I podrška. Toliku je žrtvu podnijela za mene. Da budem neko. Da ne patim kao ona. Svoj život je posvetila meni. Nisam mogao preći preko uvreda upućenih njoj. Nisam mogao.. Selma se udala već odavno. Ima troje djece i živi u Kanadi. Ja sam ostao sam. U svom advokatskom uredu radim do kasno. Teško mi biti sam u staroj kući punoj uspomena. Punoj majčinske ljubavi, koja, kao da je ostala u svakoj sobi. U svakoj prostoriji.. Ja se više nikad nisam oženio. Nije da nisam mogao. Nego.. Volio sam i Selmu..

Vikendom ustanem ujutro i uz veliku šolju kafe posmatram kroz prozor golubove kako se veselo poigravaju .I uvijek me podsjete na djetinjstvo. Na ljubav. Na majku..

Mnogi me osuđuju.. Mnogi mi govore da se nisam trebao kažnjavati razvodom sa Selmom. Ali, nisam se mogao kukavički povući i ostaviti majku. Koja mi je posvetila cijeli svoj život.