Piše: mr Admir Gluhić HCM spec.
Svako ima pravo na stav, ali to ne znači da je svaki stav ispravan
Može da misli ko šta želi o bilo kome, da nekoga bez pokrića smatra i doživljava posebnim, ili sa druge strane da ima percepciju nekoga kao lošeg i kvarnog, opet bez pokrića i argumenata. To je neko civilizacijsko nepisano pravo svake individue. Da li je ispravno, itekako bi se moglo diskutovati, ali sve dok u javnom diskursu pojedinac ne iznosi svoje stavove na taj način, prihvatljivo je. I ne nosi nikakvu odgovornost, u formalno pravnom smislu.
Pristojnost u društvu nepristojnih odraz je izuzetne mentalne snage
Meni lično nije posebno bitno ni šta neko misli o meni, ni kakvim me percipira, dok god to ne iznese javno i time postane subjekt, moje zahvalnosti ili kritike, o tom po tom. I dalje sam stava da javno, ne treba da se iznosi nikakav stav koji nije baziran na činjenicama. Jer suštinski, mislite šta god hoćete o meni, to neće promijeniti moj stav i komentar, da sam zgrožen onim što ljudi javno iznose o drugima koje sreću gotovo svaki dan, kakve sve bljuvotine i gadosti, koliko samo potvora, bezočnih laži i pogrešnih pretpostavki. A sve bez trunke dokaza, bazirano samo na mišljenjima i stavovima, najčešće neutemeljenim.
Da li ljudi lažima bježe od realnosti ili skrivenih strahova
U prvom redu, razočaran sam nivoom generalizacije!
Zatim, volio bih čuti odgovor na pitanje da li ijedan čovek manje vrijedi jer je naprimjer, od nekog drugog manje obrazovan? Da li je neko bolji čovjek zato što drži distancu od vlastitog porijekla, stidi se svoje tradicije, kulture i prošlosti. Koga lažu takvi ljudi – sebe ili druge? Smatraju li možda da su uspješni iz razloga jer ne žive na selu, ili su uspjeli da kupe koji kvadrat stana u strogom centru grada?
Veliki ljudi treba da prave velike stvari
Znate, ako od nekoga posjedujete više znanja, to označava i vašu obavezu da treba više da date svojoj zajednici, porodici i prijateljima. Ukoliko ste od nekoga bolji, treba da uložite napore da i druge učinite boljima, a ne da ih ismijavate. Ako mislite da vaše mišljenje više vrijedi – obavezno uradite nešto dobri ljudi, napravite progres, primarno za sebe a time i za društvo. Ne širite defetizam i ne šaljite bujice negativne energije u okolinu.
Poznajem mnoge uspješne i obrazovane, a veoma proste, isključene, bezdušne i bezobrazne ljude. Poznajem i mnoge skromno obrazovane ljude od kojih nerijetko naučim životnu lekciju, a svaki put kada ih vidim naučim nešto.
Raznolikost kao prednost ili hendikep
U našoj domovini žive različiti ljudi, kako oni koji su otvoreni, tako i oni sramežljivo stidljivi. Ima i onih koji se krste a i onih koji klanjaju. Imamo i onih koji vole sve, a imamo i nekih koji mrze svakoga. Neki koji rade i čine dobro i time se ne hvale, a i neki koji ništa ne rade a ništa od tuđeg rada ne žele da pohvale.
Ovdje imamo raznih ljudi, i svi oni, barem od mene zaslužuju uvažavanje… jer suštinski uvažavati druge, drugačije od sebe, govori o nama više nego o njima.