Tužiteljica koja je izdala nalog za hapšenje Osmice je Bojana Jolović, kćerka brata učesnika u genocidu Milana Jolovića zvanog Legenda

U Sarajevu su uhapšeni predsjednik Suda BiH Ranko Debevec i bivši direktor OSA-a Osman Mehmedagić Osmica. SIPA je Debeveca uhapsila u Istočnom Sarajevu, dok je bio u društvu aktuelnog direktora OSA-e Almira Džuve i dekana Stomatološkog fakulteta Muhameda Ajanovića zvanog Slino. Mehmedagić je uhapšen pola sata kasnije ispred porodične kuće (ne u kafiću kako je objavila većina „dobro obaviještenih“ sarajevskih medija).

To su činjenice, kao što su činjenice i ovo:

-tužiteljica koja je izdala nalog za hapšenje je Srpkinja Bojana Jolović, kćerka brata učesnika u genocidu Milana Jolovića zvanog Legenda, glavnog Dodikovog saradnika za „pitanja bezbednosti“, vlasnika zaštitarske agencije, kandidata na listi SNSD-a i nesuđenog zamjenika ministra odbrane BiH,

-glavni tužilac Tužilaštva BiH je Milenko Kajganić, Srbin,

-direktor SIPA-e je Darko Ćulum, Srbin, koji je u septembru bio u prvom redu uz Dodika kada se odlučivalo o tome da li Srbi napustiti državne institucije BiH,

-ministar sigurnosti je Nenad Nešić, Srbin, koji je medijima dao/potvrdio infomaraciju o hapšenju Debeveca i Mehmedagića, iako nema nikakvu nadležnost po tom pitanju, i ne bi je smio imati

– sarajevskim novinarima, primijetit ćete, nije bilo čudno da im informaciju potvrđuje ministar sigurnosti, a ne Tužilaštvo?!

-predsjednik RS je Milorad Dodik, Srbin, kojem se (konačno) sudi pred Sudom BiH. Srbin Dodik je sa Srbinom Nešićem noć prije hapšenja bio u Beogradu u izbornom štabu Srbina Vučića sa svim ostalim Srbima. Srbinu Dodiku jako je stalo da mu se ne sudi pred Sudom BiH, jer ako mu se ne bude tu sudilo, neće mu se suditi nigdje. Ako predsjednik Suda BiH pred kojim se sudi Dodiku bude suspendovan, a hoće, njegovu poziciju će preuzeti Hrvat, ali ne bilo kakav, već Davorin Jukić, koji je svojevremeno Sud BiH proglasio nenadležnim za suđenju Draganu Čoviću zbog afere „Prelevmani“, a dok je predmet putovao prema kantonom sudu ispostavilo se da nestali ključni dokazi koji terete Čovića.

Ništa od ovih činjenica nećete pročitati u većini sarajevskih medija. Nećete pronaći ni pitanje o tome kako se aktuelnom direktoru OSA-e Almiru Džuvi moglo desiti da u restoranu sjedi u društvu s osobom koja će biti uhapšena, kako direktor OSA-e o tome nije znao ništa, i da li je hapšenjem izvedenim na takav način i njemu upućena poruka. Da li je za hapšenje znao njegov zamjenik Risto Zarić, Srbin, Dodikov intimus?

Da li je sve pobrojano samo puka slučajnost? U Bosni i Hercegovini samo budale mogu povjeravati u slučajnost.

Dobar dio sarajevskih medija – svako iz svojih razloga – u svim dosadašnjim slučajevima koja imaju sva obilježja hibridnog rata ponašaju se kao „korisni idioti“, a neki od njih samo kao idioti. Ni ovaj slučaj nije izuzetak.

Hapšenje predsjednika Suda BiH pred kojim se sudi Miloradu Dodiku, dakle, u sarajevskim medijima, izuzev par izuzetaka, ne povezuje s tim slučajem i niko ne primjećuje da tu, s obzirom na tajming i aktere, nešto užasno smrdi. Umjesto toga, mediji nakačeni na Trojku u prvi plan guraju hapšenje bivšeg direktora OSA i pozivajući se na „anonimne izvore, bliske tužilaštvu, nezvanično saznaju“. Dakle, nagađaju. Pa tako Klix nagađa da su Debevec i Osmica uhapšeni „zbog prisluškivanja političkih oponenata“ (javio Čampara ili Konaković?), Avaz tvrdi da su uhapšeni zbog afere Respiratori (izmislio Radončić) jer je malo da u svemu budu njih dvojica pa bi bilo dobro da se u uključi i Novalić, dok plaćenički Žurnal želi da se dodvori nalogodavcima iz Američke ambasade pa je razlog hapšenja naveo sve afere –po principu šteta da baci – s kojim se dvojac povezivao i ni za jednu od njih nije proglašen krivim.

Inače, pobrojani mediji, uključujući i opskurni Raport u kojem rade bivše Radončićeve vedete a finansira ga Trojka, i u ranijim slučajevima se nisu se bavili činjenicama, već su služili da se preko njih realizuju „medija planovi“ Tužilaštva BiH. Medija planove nekada osmišljava Dubravko Čampara, a nekada Milenko Kajganić i kadrovi SNSD-a, a zajedničke su im mete i medijski izvođači radova.

Većini sarajevskih medija je važnije pustiti „kap krvi“ Osmana Mehmedagića, jer to žele radončići, čampare i konakovići ili neki ambasador, od toga što procesima u pravosuđu, obavještanom sektoru i sigurnosti upravljaju oni koji ne žele da država BiH uopće postoji. Zato i kažemo da se teško odlučiti jesu li „korisni idioti“ ili samo idioti. Kao i njihovi nalogodavci, uostalom, prenosi VOX.