– Moj je posao najljepši – reče urar. – Ja se brinem da ljudi shvate koliko vremena imaju i kako im brzo protječe.
– Moj je posao najljepši – reče svjetioničar. – Ja se trudim da i ljudi koji se zateknu u najvećem nevremenu mogu ugledati svjetlo.
– Moj je posao najljepši – reče dimnjačar. – Ja čistim dimnjake da bi ljudi mogli bezbrižno boraviti u toplim svojim domovima.
– Moj je posao najljepši – reče pekar. – ja pečem kruh za svakoga bez razlike.
– Pa koji je onda posao najljepši? – zbunjeno upita dječak starca.
– Onaj koji radiš sa srcem.
(Stjepan Lice)